POLITIČKI SISTEM I POLITIČKE PARTIJE ŠVAJCARSKE POLITIČKI SISTEM

POLITIČKI SITEM I POLITIČKE PARTIJE ŠVAJCARSKE

POLITIČKI SISTEM I POLITIČKE PARTIJE ŠVAJCARSKE

Politički sistem

- Švajcarska je višenacionalna, višejezička, verski i ekonomski složena zajednica. Confoederatio Helvetica je službeno ime države na latinskom jeziku. Latinski se koristi za imenovanje zemlje kako bi se izbeglo favorizovanje jednog od četiri zvanična jezika Švajcarske.

- U njoj vlada federativna parlamentarna višepartijska demokratija.

- 1848.godine usvojen je Federalni ustav (ratifikovalo ga je 16,5 kantona, a preostalih 6,5 ga je prećutno prihvatilo, nakon čega je proglašen važećim za celu Švajcarsku). Ovaj Ustav još uvek važi; iako je pretrpeo 120 delimičnih revizija, osnova je ostala ista. Poslednje izmene je pretrpeo 1999.godine - izmenjen, dopunjen i na referendumu usvojen kao novi Federalni ustav Švajcarske. Švajcarski federalni sistem je najčvršći u Evropi.

- Švajcarska je federacija sastavljena od 26 kantona. Kantoni su ravnopravni iako su razlike među njima velike i višestruke. Najmlađi kanton u Švajcarskoj Konfederaciji je Jura koji je odcepljen od Bernskog kantona 1978.godine. Tradicionalno se šest kantona smatra „polukantonima”. Ovaj izraz se danas ne smatra odgovarajućim budući da ustav iz 1999. navodi 26 ravnopravnih kantona. Ovi polukantoni imaju istu institucionalnu strukturu i ista prava i obaveze kao i drugi kantoni, uz dva izuzetka :

* Ovi kantoni biraju samo jednog predstavnika u švajcarskom Veću kantona, dok drugi kantoni biraju po dva.

* U referendumima, nije dovoljna samo nacionalna većina, već je potreban i pristanak većine kantona. Rezultat njihovog kantonalnog izglasavanja računa se kao polovina glasova nekog drugog kantona, tako da zapravo u Švajcarskoj postoji 23 kantonalna glasa.

- U osnovi švajcarskog uređenja stoji princip podeljene suverenosti. Kantoni imaju svoje ustave, zabranjeno im je da sklapaju posebne međunarodne saveze ili političke ugovore. Imaju jednodomni parlament (veliki savet), a članovi tog parlamenta, kao i članovi kantonalne izvršne vlasti mogu biti birani u federalni parlament. Glavna ovlašćenja Konfederacije po Ustavu su u oblasti: Zaštite zemlje i njenih građana, poštanskim, telefonskim i telekomunikacionim uslugama, monetarnom sistemu, transportu, vojsci, carini i diplomatskim odnosima s drugim državama; sve ostalo prepušteno je kantonima i lokalnim organima vlasti. Dakle, kantoni su nadležni za održavanje javnog reda, verska pitanja, obrazovanje, zdravstvo, gradsku čistoću, prostorno planiranje itd.

Sistem : FEDERALNA SKUPŠTINA - FEDERALNI SAVET/VEĆE - FEDERALNI SUD

Švajcarska ima jedan svojevrsni sistem koji je koliko ineresantan, toliko i zamršen. Federalna skupština=Parlament=Bundeshaus je vrhovna zakonodavna vlast, ustavotvorni organ koji daje vlast ostalim organima u svojoj nadležnosti i ona predstavlja dvodomno telo. Sastoji se iz dva dela - velikog/donjeg i malog/gornjeg doma. Pošto je težište vlasti u Federalnoj skupštini, ovaj sistem se naziva i skupštinskim.

Donji dom - Državni savet Nationalrat

Predstavlja ceo narod Švajcarske i bira se po izbornim jedinicama (svaki kanton je jedna izborna jedinica). Broj predstavnika svake izborne jedinice zavisi od broja stanovnika tog kantona. Za Nacionalni savet bira se jedan poslanik prema 28 000 stanovnika, tako što je svaki kanton ili polukanton jedan izborni okrug ili jedinica. Npr. Cirih je, nakon oktobarskih izbora 2003, imao 34 predstavnika u Državnom savetu, Bern 26, Aargau 15 itd. Ima 200 delegata. Poslanici Državnog saveta ili Nacionalnog veća biraju se na 4 godine, neposrednim izborima^{^*}, po proporcionalnom principu (zavisi od broja stanovnika svakog kantona)^{^*^*}.

2005. je u Državnom savetu bilo 53 žene, odnosno 26,5%

Po švajcarskom izbornom sistemu, koji je na snazi od 1919.godine, svaka partija može da ima onoliko delegata u Parlamentu koliko glasova dobije na izborima. I još - u Švajcarskoj se ne daje nikakva prednost velikim partijama, kao što je to slučaj u nekim drugim zemljama.

Predsednica za 2009/2010 - Paskal Bruderer-Vajs (SPS)

Gornji dom - Savet kantona/država Ständerat

Savet kantona ima 46 članova. Svaki kanton ima po 2 predstavnika, a svaki polukanton po jednog ( Obvalden, Nidvalden, Bazel-grad, Bazel-provincija, Apencel Ineroden i Apencel Auseroden). Dužina trajanja mandata je 4 godine, nakon ustavne izmene ranijeg sistema, po kome su sami kantoni određivali duđinu mandata svojih predstavnika (po većinskom principu). Za razliku od Državnog saveta, ovde broj stanovnika ne igra nikakvu ulogu.

Npr. mali kanton, kao što je Glarus, može u Državnom savetu da ima samo jednog predstavnika, dok u Savetu kantona može da ima, isto kao Cirih, 2 predstavnika.

2007. je u Savetu kantona bilo 11 žena, odnosno 23,9%

Predsednica za 2009/2010 - Erika Forster-Vanini

!!!Koja stranka je 2007. godine, nakon parlamentarnih izbora, dobila koliko predstavnika u oba doma!!!... biće reči o tome kada budem pričala o partijama....

Oba doma saveta imaju jednaku vlast. Njihovo je slaganje neophodno za donošenje ili odbacivanje bilo kog zakona. Kada oba doma zasedaju zajedno, poznati su kao Ujedinjeni Federalni Parlament.= Savezna skupština predstavlja, dakle, najviši zakonodavni organ - donosi zakone, godišnji budžet, odluke o ratu i miru, potvrđuje međunarodne ugovore, daje amnestiju i pomilovanje. Ima 4 redovna tro- ili četvoronedeljna zasedanja godišnje.

Nosilac izvršne vlasti u švajcarskom sistemu je Savezno veće=Federalni savet=Bundesrat, koje se sastoji od 7 članova koje bira Savezna skupština većinom glasova na zajedničkoj sednici oba veća. Članovi Saveznog veća ne mogu biti istovremeno i poslanici u Parlamentu. Mandat Veća traje 4 godine. U suštini, Saveno veće predstavlja neku vrstu parlamentarne Vlade. U Saveznom veću zastupljene su 3 glavne partije - radikalna, socijaldemokratska i konzervativna (sa po 2 člana), a jedno mesto je za jednu manju partiju. S.v. je „kolektivni šef“ države. Iz redova Saveznog veća, Savezna skupština imenuje predstednika Konfederacije na godinu dana. On u ime Veza vrši dužnost šefa države. Veće, po Ustavu, polaže račun o svom radu na svakom redovnom zasedanju ( što podrazumeva podnošenje izveštaja po zahtevu bilo kog od skupštinskih domova).

Federalni savet je u nadležnosti Skupštine.

Članovi Bundesrata za 2009.godinu :

Didije Burkhalter (FDP) - ministar unutrašnjih poslova

Evelin Vidmer-Šlumf (BDP) - ministar pravosuđa

Moric Lojenberger (SP) - ministar za zaštitu životne sredine, saobraćaj,

energiju i telekomunikacije

Hans-Rudolf Merc (FDP) - ministar finansija i predsednik Konfederacije za

2009. godinu

Doris Lojthard (CVP) - ministar ekonomije i potpredsednik Konfederacije

Mišelin Kalmi-Rej (SP) - ministar spoljnih poslova

Ueli Maurer (SVP) - ministar civilne odbrane i sporta

Korina Kazanova (CVP) - kancelarka

taksativno o Saveznom veću:

7 članova, izabranih na zajedničkoj sednici oba doma Federalne skupštine

mandat : 4 godine, s tim što se predsednik Saveta menja svake godine

ovlašćenja : 7 resora
- spoljni poslovi
- unutrašnji poslovi
- pravosuđe
- odbrana, civilna zaštita i sport
- finansije
- ekonomija
- životna sredina,saobraćaj, energija i telekomunikacije

Žene preuzimaju vlast u Švajcarskoj

Tri ključne političke funkcije u Švajcarskoj iduće godine će zauzeti žene, što je presedan u zemlji u kojoj su pripadnice lepšeg pola dobile pravo glasa tek 1971.godine.

Aktuelna ministarka ekonomije Doris Leutar, članica CVP-a, izabrana je u sredu za člana rotacionog predsedništva Švajcarske za 2010. godinu. Doris Leutard će na čelu Helvetske konfederacije zameniti Hansa Rudolfa Merca.

Paskal Bruderer iz SP-a će sa 32 godine postati najmlađa predsednica u istoriji Državnog saveta, Donjeg doma švajcarskog parlamenta.

Erika Forster-Vanini iz FDP-a, predsedavaće Savetom kantona, Gornjim domom.

Žene danas čine 30 odsto poslanika u švajcarskom parlamentu.

Sudska vlast obuhvata Savezni vrhovni sud (sa sedištem u Lozani), Savezni krivični sud (sa sedištem u Belinconi), Savezni administrativni sud (sa sedištem u Bernu) i nekoliko drugih saveznih sudova, odgovornih za kontrolisanje nižih sudova. Svi niži sudovi pripadaju kantonima. Svaki kanton ima svoju sudsku vlast i svoj ustav. Savezni sud čini 30 sudija, koje bira Savezna skupština na 6 godina, sa pravom reizbora. Sudstvo je nezavisno od izvršne vlasti i zakonodavstva.

Referendumi su još jedna specifičnost Švajcarske. Za bilo koju promenu u Ustavu referendum je obavezan; za bilo koju promenu u zakonu, može se tražiti referendum. Kroz referendume, građani mogu da menjaju bilo koji zakon koji je izglasao Bundeshaus i kroz inicijative mogu da uvode amandmane u Federalni ustav, što Švajcarsku čini državom direktne demokratije. Na referendumima se Švajcarci, bilo po kantonima ili na nacionalnom nivou, izjašnjavaju o svemu - od pitanja od opšteg nacionalnog interesa, pa sve do toga da li da se u pojedinim kantonima dozvoli da se reklame postavljaju na autobuskim stajalištima ili kako postupati s fudbalskim navijačima koji glasnije navijaju ت . Da bi bio organizovan referendum, potrebno je sakupiti svega 50.000 potpisa i bilo koja odluka Vlade može biti preokrenuta, jer kada narod kaže nešto - sve drugo odlazi u drugi plan. Takođe, kroz tzv.građansku inicijativu građani mogu, ako prikupe 100.000 potpisa, inicirati referendum za izmenu Ustava ili bilo kog zakona.

Način na koji je sve regulisano dao je glas svima da kažu ono što misle. Pravo na referendum, odnosno direktna demokratija, stvorilo je sistem u kojem se političari iskreno plaše da odluke koje donesu budu opovrgnute na referendumu, što opet donosi veliki nivo političke stabilnosti.

Npr. referendum o (ne)uvođenju alternativne medicine u švajcarski zdravstveni sistem iz juna 2009.godine, ministar zdravlja, Paskav Kušepin, bio je protiv uvođenja, ali je narod prihvatio alternativnu medicinu, što je tadašnjeg ministra moglo da košta „fotelje“. Tako to f-ioniše u Švajcarskoj.

SPOLJNA POLITIKA

Švajcarska se smatra spoljnopolitički neutralnom, tj. praktikuje politiku nemešanja u sukobe između država, i ne meša se u unutrašnje stvari drugih zemalja. Neutralnost Švajcarske je bila priznata na Bečkom kongresu 1815. godine. Ova neutralnost je i danas međunarodno priznata.

Švajcarska je članica u mnogim međunarodnim organizacijama.

Kao jedna od poslednjih država, Švajcarska je postala 2002. članica UN, ali je istovremeno i jedina država u kojoj se narod izjašavao za pristup UN.

Osim toga, Švajcarska je aktivna u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, Savetu Evrope i EFTI (Evropska Slobodna Trgovinska Asocijacija).

Švajcarska učestvuje u programu NATO Partnerstva za mir i potpisala je Protokol iz Kjota

Švajcarska nije članica Evropske unije. Pristupanje Švajcarske u NATO bio bi prekid neutralnosti Švajcarske.

Veliki deo tajne uspeha Švajcarske je u , već pomenutoj, direktnoj demokratiji i decentralizaciji, tj.u federalnom sistemu koji je omogućio svima da učestvuju u političkom životu Švajcarske. Naime, iako je centralna vlast institucijalno slaba, tj.sva prava moć u rukama kantona ili građana kroz referendume, paradoks švajcarske države je u tome što je upravo te slabe institucije I ti jaki kantoni čine izuzetno jakom izvana. Vlada ima izuzetno mala ovlašćenja, politička moćKonfederacije je u dvodomnom parlamentu.

Mana švajcarskog sistema - izuzetno je spor.

Prednost - vrhunski legitiman. Taj sistem nudi stabilnost, jer su u svaki zakon ugrađeni elementi svih interesnih grupa.

Funkcionalnost tog sistema je dokazana kroz današnji politički položaj i uvažavanje od strane drugih zemalja (npr. Ženeva je sedište UN, iako Švajcarska nije članica UN-a; Švajcarci su se, takođe, na referendumu izjasnili protiv evropskih ekonomskih integracija).

Analitičari najveću opasnost za politički sistem Švajcarske vide u tome što se na referendumima u zadnje vreme pojavljuje sve manji broj ljudi.

Partije, partijski i izborni sistem u Švajcarskoj

Švajcarska ima višepartijski sistem od 1959. godine, kada su četiri najveće partije oformile koalicijsku vladu, prema tzv.“magičnoj formuli„ (Zauberformel), po kojoj vodeće fukcije, tj. 7 pozicija u kabinetu (ministri) dele partije među sobom. Po 2 mesta dobijaju 3 najjače partije, a jedno dobija manja partija.

Podela partija koja postoji od Francuske revolucije (1789):

- levica – zastupa socijalističke i socijaldemokratske ideje

- desnica – nacionalistička organizacija; građanske partije;

- centar – umerene političke partije

U Švajcarskoj ima oko 10 aktivnih političkih partija, ali su četiri dominantne. Trenutno najjače partije u Švajcarskoj su SVP (Švajcarska narodna partija - desničarska), CVP (Demohrišćanska partija - centar), FDP. Die Liberalen. (Liberali - desničarska) i SP (Socijaldemokratska partija - levica). U poslednje vreme je zapažen rast „popularnosti“ tzv. „Zelenih“, odnosno GPS-a.

POLITIČKI SISTEM I POLITIČKE PARTIJE ŠVAJCARSKE POLITIČKI SISTEM

Ekološka partija = Zelena partija

GPS (Grüne Partei der Schweiz) je osnovana 28.maja 1983.godine.

Prva lokalna „zelena“partija se pojavila još davne 1971.godine, a već 1979 i na nacionalnom nivou. 1983.godine osnovane su 2 različite nacionalne ekološke partije - Federacija/Udruženje zelenih partija, u maju i Zelena alternativna partija, u junu. Pokušaj da se ove dve stranke spoje, 1990.godine, je propao. Nakon toga su neki članovi Alternative prešli u Udruženje zelenih partija, koja postaje de facto nacionalna Zelena Partija. 1993.menja ime u Zelena partija Švajcarske. Još 1987.godine je postala član Evropske Asocijacije Ekoloških Partija.

Predsednik “Zelenih” je Ueli Lojenberger. Nemaju predstavnika u Vladi. Zvanična boja partije je zelena. Partija pripada levom centru.

Ideologija ove partije je jasna - ekologija i ekološka pitanja. Podržava ulazak Švajcarske u EU, integraciju imigranata i rast cena energenata.

2007. je u Nacionalnom Savetu elektovano 20 predstavnika “Zelenih”, a u Savetu kantona 2. iste godine je imala mandatare u vladama 7 kantona: Bern, Bazel- grad, Ženeva (ovde čak i 2 ministra), Nojšatel, Nidvalden, Vaud i Cug (2 ministra).

POLITIČKI SISTEM I POLITIČKE PARTIJE ŠVAJCARSKE POLITIČKI SISTEM

Demohrišćanska partija

CVP (Christlich Demokratische Volkspartei) je najmanja partija od 4 partije koje čine koalicionu Vladu. Osnovana je 1848/1912 (?) pod imenom Katolička konzervativna partija Švajcarske. Dva puta je menjala ime - 1957 - Konzervativna hrišćansko-socijalna narodna partija i 1970 - današnji naziv - Demohrišćanska partija. Do 1954. je imala 2 mesta u Vladi, a od 1954. do 1958. je imala 3, ali je morala 1 mesta da se odrekne zarad „magične formule“. Partija je u početku bila jaka i imala dosta glasača, međutim već 80ih godina opada broj glasača, dok 90-ih sve više glasača CVP-a svoj glas daje (desničarskoj) Socijaldemokratskoj partiji.

Predsednik CVP-a je Kristof Darbelej. Zvanična boja stranke je narandžasta.

U svom političkom programu, CVP sebe opisuje kao liberalno-socijalnu stranku, koja pripada centru. CVP neguje socijalnu tržišnu privredu, što je zapravo pokušaj da se u nekom društvu međusobno povežu principi slobode i socijalne odgovornosti, socijalna sloga društva i postizanje socijalne pravde.

Interesantno je da CVP, iako demoHRIŠĆANSKA partija, beleži veliki porast glasača i u protestantskim kantonima. CVP je u skorije vreme odbio da da podršku FDP-u i time profitirao.

2005. je CVP u Nacionalnom savetu imao 20,7% od ukupnog broja mesta, dok je u Savetu kantona imao 16,7%. Na poslednjim održanim parlamentarnim izborima, u oktobru 2007, CVP je dobio 14,6% glasova i samim tim 31 mesto u Parlamentu.

Član Vlade iz CVP-a je:

Doris Lojthard

(min.ekonomije; potpredsednik Konfederacije, 2009.)

Kancelarka Korina Kazanova je takođe iz CVP-a.

POLITIČKI SISTEM I POLITIČKE PARTIJE ŠVAJCARSKE POLITIČKI SISTEM

Liberalno-demokratska = Slobodoumna demokratska = Radikalna demokratska partija

FDP (Freie Demokratische Partei) je novooformljena partija (28. feb.2009.god), nastala spajanjem FDP-a (1894 -> Freisinnig-Demokratische Parte) i LPS-a

(1913 -> Liberale Partei der Schweiz).

Predsednik FDP-a je Fulvio Peli, poslednji predsednik nekadašnjeg FDP-a. Zvanična boja stranke je plava. Centralistička partija.

Ova partija broji više članova nego bilo koja druga parija u Švajcarskoj.

Termini liberalna, radikalna i slobodoumna u samom imenu partije proizilaze iz konflikta između katoličkih, konzervativnih kantona i liberalnih kantona, koji je trajao sve do 1848.god., do osnivanja Konfederacije („pobedu“ odnose protestantski, liberalni kantoni).

1848-1891 su u Parlamentu bili samo i isključivo članovi FDP-a. FDP, tada znan i kao „Radikalna partija“ je bila daleko progresivnija partija od Katoličke konzervativne partije, sve do početka 20.veka i uspona Socijaldemokratske partije, kada se FDP našla levo od švajcarskog političkog centra. Nakon saveznih izbora 2003. došlo je do ujedinjenja FDP-a i LPS-a, a novonastala stranka nazvana je FDP. Die Liberalen.

Ciljevi FDP-a su promovisanje slobode i odgovornost pojedinca u društvu i ekonomiji. Zalažu se za društvo puno mogućnosti, smanjivanje poreza, smanjivanje budžetskog deficita i nacionalnog duga smanjivanjem troškova Vlade, za integraciju imigranata u društvo i kažnjavanje zloupotrebe njihovih prava. Podržava neutralnost, federalizam i direktnu demokratiju.

U Nacionalnom savetu je 2003. FDP imao 36 mandatara, dok je u Bundesratu imao 2 od 7 mesta. Na poslednjim parlamentarnim izborima, 22.oktobra 2007. FDP je osvojio 15,6% glasova i time sebi obezbedio 31 mesto (od 200) u Parlamentu.

Članovi Vlade iz FDP-a su:

Didije Burkhalter i Hans-Rudolf Merc

( MUP) (min.finansija; predsednik Konfederacije, 2009.)

POLITIČKI SISTEM I POLITIČKE PARTIJE ŠVAJCARSKE POLITIČKI SISTEM

Socijaldemokratska partija

SP (Sozialdemokratische Partei der Schweiz) je osnovana 21.oktobra 1888.godine. Trenutno je druga najveća partija od 4 vodeće političke partije u Švajcarskoj kao i u Parlamentu. SP je (više od svih partija u Švajcarskoj) proevropska partija i podržava ulazak Švajcarske u EU.

Predsednik SP-a je Kristijan Levrat (od 2008.godine), a zvanična boja partije je crvena. Partija centra.

SP je protiv smanjivanja poreza za bogate građane i podizanja starosne granice za odlazak u penziju.

Skeptični su što se tiče privatizacije državnih firmi.

Zalažu se za povećanje troškova Vlade u određenim oblastima, kao što su plaćeno porodiljsko odsustvo, univerzalno zdravstveno osiguranje i fleksibilnu starosnu granicu za odlazak u penziju.

Cilj im je 1. stvaranje radnih uslova za žene sa porodicom (muž, deca) otvaranjem novih obdaništa i stvaranjem mogućnosti za poslove sa skraćenim radnim vremenom.

2. Jednakost polova, tj.ukidanje pravljenja razlike u platama muškaraca i žena.

Podržavaju civilnu uniju homoseksualaca, tj. homoseksualne brakove, integraciju imigranata, imaju slobodniji stav po pitanju zabrane abortusa, konzumiranju droga („za“ su za legalizaciju kanabisa), ali sa druge strane podržavaju zabranu pušenja u restoranima i barovima.

SP je za ulazak Švajcarske u EU, ali protiv ulaska u NATO, odnosno za zadržavanje vojne neutralnosti i stvaranja profesionalne vojske.

SP deli sa GPS-om ekološku politiku, koja se ogleda u uvođenju eko-taksi, merama očuvanja energije i korišćenju obnovljivih izvora energije (npr.geotermalne pumpe). Protive se nuklearnoj energiji

2003. je SP u Nacionalnom savetu imao 52 mandata, dok je 2005. u Savetu kantona imao 23,5% od ukupnog broja mesta. Na poslednjim održanim parlamentarnim izborima, u oktobru 2007, CVP je dobio 19,5% glasova i samim tim 43 mesta u Parlamentu.

Članovi Vlade iz SP-a su:

Mišelin Kalmi-Rej i Moric Lajenberger

(min.spoljnih poslova) (min.za životnu sredinu, saobraćaj,

energiju i telekomunikacije)

POLITIČKI SISTEM I POLITIČKE PARTIJE ŠVAJCARSKE POLITIČKI SISTEM

Švajcarska narodna partija

SVP (Schweizerische Volkspartei), poznata još i kao Demokratska Unija Centra (UDC), je konzervativna, ultradesničarska partija, nastala 1971.godine spajanjem Partije farmera, trgovaca i nezavisnih tj. Agrarne partije i Švajcarske demokratske partije.

90ih godina stranka je doživala duboke strukturalne promene pod uticajem Kristofa Blohera (multimilioner). Novi program partije je novi korak „u desno“. Taj korak je naišao na neodobravanje ostalih partija i stvorio razdor u SVP-u. Ovaj konflikt je kulminirao parlamentarnim izborima 2007.godine. Bloher je smenjen te godine, a iz SVP-a su istupili neki članovi i tako nastaje nova partija (zvanično 2008.) BDP - Konzervativna demokratska partija. Prema procenama iz februara 2009, SVP ima podršku 23% birača, dok novoosnovana BDP ima tek 4%. SVP je član vladajuće koalicije još od davne 1929.

Predsednik partije je Toni Bruner (pre njega - Kristof Bloher). Zvanična boja SVP-a je tamno zelena. Ideologija partije počiva na konzervatizmu i ekonomskom liberalizmu.

Uspon partije od „farmerske“ do najjače partije u Švajcarskoj odvijao se tokom 90ih godina, tokom 4 parlamentarna izbora (1991-2007). Tokom ovog perioda je tzv. Ciriško krilo ove partije, predvođeno Kristofom Bloherom predstavilo nov način vođenja izborne kampanje (protiv politićkih oponenata), koja je uključivala i stalne napade na strane državljane, kao i propagandu tzv. Überfremdung. Popularnost SVP-a nija rasla samo u nemačkom govornom području Švajcarske, već i u francuskom. 2003. je čak pridobila još jedno ministarsko mesto u Vladi, koje je uzeo lično Kristof Bloher, prisvajajući

zasluge za ukupan uspeh stranke.

Izbori 2007 su još jednom dokazali da je SVP najjača partija Švajcarske. Kontroverzna kampanja, koja, između ostalog, eksplicitno poziva ljude da glasaju za Blohera kako ne bi bio izbačen iz Vlade (jer se već stvaraju anti-bloher krugovi) dovela je SVP do ubedljive pobede - SVP je na ovim parlamentarnim izborima osvojila veći procenat glasova nego bilo koja partija od 1919.godine, dobivši 62 mesta (od 200) u Nacionalnom Savetu.

Međutim, iako su izbori bili uspešni, Bloher nije zadržao svoje ministarsko mesto. Naime, razdor u partiji između „Ciriškog“ i modernijeg „Bernskog“ krila je kulminirao te 2007.godine. Anti-Bloherovci u Parlamentu su za njegovu poziciju u Vladi nominovali Evelin Vidmer-Šlumf. Izabrana je Evelin Vidmer-Šlumf kao drugi ministar iz te partije (prvi je Samuel Šmit). Međutim, Bloher i ljudi koji ga podržavaju (unutar SVP-a) su ovakav potez videli gotovo kao isključivanje iz Parlamenta, zbog čega je SVP insistirao na parlamentarnom glasanju, kako bi Šlumf i Šmit bili izbačeni iz SVP-ove poslaničke grupe i mogli da deluju samo kao opozicija. Neki su čak tražili njihovo isključivanje iz same partije, ali nije bilo jasno kako bi se to izvelo. Jer, oni su najpre članovi kantonalne partije, koja je član nacionalne partije. Dakle, trebalo bi da budu isključeni iz svojih kantonalnih partija, da bi bili isključeni i iz nacionalne. Njihove kantonalne partije su odbile to da urade. Zbog toga je SVP da „ukine“ ogranak njihove partije u Graubindenu, zbog pružanja podrške Šlumfovoj. Delegati SVP-a u Graubindenu su iz tog razloga odlućili da osnuju kantonalni ogranak nove Konzervativne demokratske partije.

Član Vlade iz SP-a je:

Ueli Maurer

(ministar odbrane, civilne zaštite i sporta)

POLITIČKI SISTEM I POLITIČKE PARTIJE ŠVAJCARSKE POLITIČKI SISTEM

Tokom više decenija SVP je očuvala svoje mesto kao partija sa najmanjim brojem predstavnika između četiri velike partije u Nacionalnom savetu. Prvo i drugo mesto su uvek pokrivali ili FDP ili SP. CVP je očuvala svoje treće mesto uvek samo malo iza druge partije po veličini. Biračko ponašanje birača godinama se nije menjalo. 1950.godine švajcarski političari su imali utisak da seova formula ponavljala mnogo puta u parlamentu i da je zato treba proglasiti čarobnom formulom.

Tokom čitavih 40 godina, sve do izbora godine 1999, u političkom životu Švajcarske nikad se nije usporavala "čarobna formula". Međutim, vruća izborna kampanja SVP-a,

1999.godine, pokazala se kao takva i na biračkim kutijama. SVP je dobila najviše glasova.

Izborni rezultati pokazali su ovu sliku: SP (51), SVP (44), FDP (43) i CVP (35). Bio je to prvi put da se SVP uzdigla od četvrtog na drugo mesto. Posle ovog velikog izbornog uspeha, SVP je izjavila da se "čarobna formula" treba menjati. Ona je zahtevala 2 ministarska mesta u vladi.

Ostale tri najveće partije bile su protiv ovog zahteva.

Iako ima vlast, SVP se ponaša kao opoziciona partija.

SVP je partija koja u svojim kampanjama ima otvorene neprijateljske izjave za strance, probleme sa migrantima, svakodnevne probleme građana, negativne tačke u bilo kom segmentu života Švajcaraca stavljali bi u isti koš i koristili u političke svrhe i kao politički, tj.propagandni materijal.

Svojim reklamnim kampanjama i izjavama SVP konstantno šokira javnost:

poster na kojem je karikatura crnca ispod koje piše „Švajcarci nisu crnci“, hitro je povučen. Šokirao čak i liberalno krilo SVP-a.
mnogi ih optužuju da su rasisti, ali Bloher kaže da oni nisu protiv stranaca, već protiv ilegalnih imigranata. - „Imigrantima u Švajcarskoj su zagarantovana brojna prava, a mnogi od njih su kriminalci. Mi, Švajcarci nismo glupi i takav stav nije uperen protiv stranaca, već protiv ilegalnih imigranata“. (inače, svaki peti stanovnik Švajcarske je stranac)

Endrju Katamba, Švajcarac i crnac, jedan od 33 kandidata nove stranke stranaca - Sekundus plus . Iskoristio poster u svoju korist.

reklamni spot pun nasilja, koji je dospeo čak do Vrhovnog suda, povučen takođe.

Švajcarska je jedna od najbogatijih zemalja sveta, u njoj vladaju red i mir, ali se plaši kriminala. Upravo iz tog razloga im se sviđaju oni koji za sve probleme krive strance i azilante. To objašnjava i uspon Kristofa Blohera.

???? Izborna kampanja SVP-a 2007 ????

Plakat koji je oštro podelio ljude i izvan ove zemlje. "Njujork tajms" ga je okarakterisao kao izuzetno rasistički, dok se čelnicima nemačke neonacističke partije veoma svideo. Na plakatu su tri ovce, na podlozi švajcarske zastave, i jedna od njih zadnjim nogama izbacuje "crnu ovcu". A u dnu slogan: "Da se obezbedi sigurnost." Po tumačenju članova i simpatizera ove nacionalističke partije, crna ovca je "kriminalac".

_______________________________________________________________________

Konzervativna demokratska partija Švajcarske

Osnovana 1.novembra 2008, izdvajanjem iz SVP-a. Kada su izbačeni iz SVP-a, jer su podržali ministarku Šlumf, delegati SVP-a iz Graubindena su odlučili da preimenuju naziv stranke u Građansku partiju (BPS - Bürgerliche Partei Schweiz) i da oforme prvi kantonalni ogranak BDP-a na taj način. Nakon Graubindena, i Bern je oformio svoj kantonalni ogranak te partije. Ali, nastao je konflikt sa manjom partijom koja nosi drugačiji naziv, ali imaisti akronim BPS. Zbog toga je BPS Graubinden promenio ime u BDP Graubinden.

Predsednik BDP-a je Hans Grunder. Zvanične boje su crna i žuta.

Član Vlade iz BDP-a je:

Evelin Vidmer-Šlumf (prvobitno izabrana kao član SVP-a)

(ministar pravde)

* Izborni sistem*

U Švajcarskoj je vrlo značajno da se biračima omogući glasanje po što povoljnijim uslovima. Glasanje bi trebalo da bude svima omogućeno, pa se stoga može glasati poštom, postoje takođe i tzv.pokretne kutije, namenjene nepokretnim licima.

Po Ustavu je način na koji će se vršiti izbori prepušten kantonima, pod uslovom da to mora biti demokratski metod. Svi kantoni predviđaju da se odbornici biraju na izborima. *izuzev kantona Apencel Inerodena, Glarusa i sl. u kojima se organizuje tzv.plenarna skupština (Landesgemeinde), tj. predstavnici se biraju od strane građana okupljenih na gradskom trgu.

* Žene su dobile biračko pravo tek 1971.godine (sem u kantonu Apencel, gde i dalje nemaju pravo glasa)

„PETA ŠVAJCARSKA“

„Petu Švajcarsku“ (izraz koji se zesto koristi u javnosti) čine Švajcarci koji žive u inostranstvu.

Činjenica da svaki deseti Švajcarac živi u inostranstvu i da dobar deo njih ima dvojno državljanstvo, pokrenula je političke partije na delovanje. Osnovana je iznadpartijska parlamentarna grupa, koja za cilj ima poboljšanje odnosa Švajcaraca iz inostranstva sa domovinom. Grupa se sastoji od 80 parlamentaraca iz različitih partija. Od nje se očekuje da bitna pitanja vezana za unutrašnju i spoljnu politiku donese na dnevni red.

Politička snaga „Pete Švajcarske“ je uporediva sa nekim kantonom srednje velličine, jer 90 000 Švajcaraca iz inostranstva ima pravo glasa. 60% se nalazi u EU zemljama. Najveća koncentracija je u Francuskoj, zatim slede Nemačka, Italija, Engleska itd.

Predrasude koje vladaju o „petoj Švajcarskoj“ ne odgovaraju realnosti. Naime: „Iseljeni Švajcarci su u inostranstvu zatvorena grupa koja živi u mislima na stara vremena u domovini“. Međutim, najveći broj Švajcaraca u inostranstvu su mladi, obrazovani, dinamični ljudi, a jedan deo čak preuzima vodeće pozicije u društvu, u svojoj domovini. Smatra se da bi upravo oni mogli da poprave imidž Švajcarske u drugim zemljama.

Švajcarska radi upravo na izradi sistema koji bi omogučio da se glasa putem interneta. Sa primenom ovakvog glasanja i broj birača bi se povećao (u poslednje vreme je zabeležena manja izlaznost).

Referendumi:

2000.godine je izglasana saradnja Švajcarske sa EU i odbijanje članstva EU

maj 2009 - uvođenje novih biometrijskih pasoša (izglasano je „za“)

novembar 2009 - inicijativa „Protiv izgradnje minareta“ (izglasano je „za“ većinom glasova)

Inicijativa „Protiv izgradnje minareta“

Ukratko, “problem” je nastao nakon što je dato nekoliko dozvola za izgradnju minareta

u delovima Švajcarske gde se govori nemački. Usledila je “narodna inicijativa” desničara. Plakati sa minaretima koji “poput raketa” probijaju ili izbijaju iz švajcarske zastave ili mape. Izglasano je „za“. Odmah su usledile reakcije ostalih evropskih zemalja, muslimana, ali i tužba u Strazburu, zbog povrede ljudskih prava.

Švajcarska vlada i parlamentarna većina su bili protiv inicijative o zabrani gradnje minareta, ali - Više od 57 odsto Švajcaraca odlučilo je na referendumu da se zabrani izgradnja minareta u zemlji. Rezultati referenduma će dovesti do promene člana 72 švajcarskog ustava, koji se odnose na odnose između države i religije. U Švajcarskoj postoje samo 4 minareta, a osim toga, sa njih se ne poziva na molitvu.

Verovatno ohrabren uspehom SVP-ove inicijative, par dana samo nakon tog referenduma, Kristof Darbelej iz CVP-a, založio se za uvođenje zabrane postojanja zasebnih jevrejskih i muslimanskih groblja. Prema pisanju švajcarskog onlajn dnevnika "Tagesanzeiger", Darbelej takođe želi da zabrani nošenje burki, tradicionalne muslimanske ženske odeće koja pokriva celo telo. Kritičari kažu da Darbelej pokreće "krstaški rat" da privuče birače.

Literatura:

Prof.dr Vladimir Prvulović, “Komparativni politički sistemi”, Megatrend, Beograd, 2005
V. Kutlešić, Osnove države i prava, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2000
Vučina Vasović, „Savremeni politički sistemi“, Naučna knjiga, 1987 ( „Švajcarski federalizam“, str. 125-145)
Filip Lovo, „Velike savremene demokratije“, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci - Novi Sad, 1999 („Švajcarska“, str. 219-243)
http://www.blick.ch
http://tagesschau.sf.tv
www.parlament.ch
www.cvp.ch
www.fdp-dieliberalen.ch
www.bdp.info
www.sp-ps.ch
www.gruene.ch
www.svp.ch
http://www.vesti-online.com
http://www.mondo.rs

* neposredno - bira se direktno nosilac liste neke partije, a ne sama partija; posredno - bira se partija, a partija onda bira svog predstavnika

*^* veći kanton dobija više članova

Tags: politički sistem, „savremeni politički, politički, sistem, švajcarske, partije, političke